Liberalno demokratska partija Voždovac

U ovom periodu postizbornih nagađanja i pogađanja, neću se baviti mogućim scenarijima razvoja političke situacije i skupštinskim većinama. Jer, teorijski, sve su varijante moguće, cena je ta koja će odlučiti najbolje ponuđače.

Sada da vidimo da li će to nas da košta više nego da smo sedeli i ništa ne radili.

Teorijski moguće je da Sloba ustane iz groba, išeta iz dvorišta i sa dva Vojislava formira najstabilniju vladu u novijoj srpskoj političkoj istoriji. Jer, u istom kabinetu imati svog omiljenog opozicionara i kolegu koji ga je, šatro, skinuo sa vlasti, nedosanjani je san diktatora iz Požarevca. Ali, nije to problem – našao bi se glogov kolac u tom slučaju i mi bismo se rešili zlog trijumvirata.

Problem je ovde u falsifikovanju istorije. Problem je u tome što SPS kao jedan od svojih uslova postavlja oprost grehova Miloševiću i Porodici. Pravnički gledano, ne postoje prepreke za ovakav njihov zahtev, jer ne traži se ni poništavanje sudskih presuda, ne traži se pomilovanje Zatvorenih Miloševića, jer niko od njih i nije osuđen. Za taj propust već ne možemo samo socijaliste da krivimo. U nedostatku odlučnijeg zalaganja za osudu relikata prošlosti prepoznale su se osnove buduće koalicije crnog trijumvirata.

A nije ni da socijaliste ne razumem, ovakav stav je njihova obaveza prema članstvu i glasačima, to je njihov način da se oduže svojim prethodnicima i ljudima koji su ih doveli u poziciju da oni mogu da odlučuju o daljem putu srpskog društva. Ali, drugovi socijalisti, ne može se voziti i u rikverc i unapred!

Ne može se istovremeno zalagati za ulazak Srbije u Evropsku Uniju, pa i sa Kosovom i bez njega, a istovremeno odbacivati vrednosti na kojima EU počiva.

Socijalna pravda na kojoj se sada zasniva vaš program može se ostvariti samo u ekonomski jakom društvu i uređenom sistemu, što EU jeste. Ali, socijalna jednakost nije politika beda za sve što ste nam vi omogućili devedesetih. Pa, da li se za rehabilitaciju toga zalažete? Da li su penzioneri glasali za vas da im vratite penzije iz doba vrhunca vlasti i dostignuća Miloševića ’92. i’93. ili da im modernom zaokretom omogućite sve ono što imaju njihovi vršnjaci u Evropi. E, sada je pitanje za vas šta vi hoćete da rehabilitujete – samo Miloševića i opravdanje za njegove postupke ili sve što ide uz njega (da ne nabrajam sada i mračim ovaj blog). O Njemu, posledicama politike i uspostavljenom sistemu vrednosti ne treba ovde trošiti reči.

Ako hoćete da radite, morate da prihvatite i odgovornost za rezultate svoga rada, uključujući i ono što ste u prošlosti radili. Samo tako možete računati na priznavanje politike socijalne jednakosti za koju se sada zalažete.

Kao što je rekao Štulić: „Tko ne pamti, iznova proživljava“. A, ja se nadam da ima više onih koji pamte.

p.s. Prvobitno mi je ideja bila da postavim i neke fotografije da se podsetimo koga i koje vrednosti treba da rehabilitujemo, ali smatram da je neopotrebno opterećivati virtuelni prostor đubretom. Samo pogledajte oko sebe.